Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 22
Суштина поетике | часопис за књижевност
Посматра ме немо тај човек
Погледом и сетним и празним
Ту је одувек и ту ће довек
Окружен чудним сенама разним
Играју коло, страшно и тужно
Зуре у њега искежене
На трен им угледам лице ружно
На трен и оне, погледају мене
Тад ми лагано, он руком одмахне
Као да жели да одем што пре
Затвара капак и тешко уздахне
Док сене играју и грле га све
ИСТИНА
Тражимо је да је не нађемо
Док сакривена, свој чека тренутак
Увек се брже без ње снађемо
Лаж нам је лакша, мирнији кутак
Сахрањена у људској сујети
Водиља људима није одавно
Живимо без ње, без ње ћемо мрети
А лаж је на уснама тајно и јавно
Не отвара данас ни једна врата
У грудима увек тешко је бреме
И није за сестру, није за брата
Лаж нам је кључ, суштина и семе
22