Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 19

Суштина поетике | часопис за књижевност
већ давно уништио клицу човечанства.“ И, о животу када је
ријеч, коначно један мисаоно-лирски одговор у коме се тврди
да „...ништа на свету није толико танано, а толико моћно као
живот“.
Свијет је у нашој свијести, а она, свијест, ризница је
свега што желимо и што можемо да постигнемо, поручује
Шаула читаоцу који ће, сасвим сигурно, кад заврши с
читањем Булевара светлости поново, ко зна колико пута,
посегнути за овом књигом, осјећајући да су ауторова мудрост
и животно искуство заправо и његови, чатаочеви. А гдје су
границе свијести? Много даље од оног мјеста за које мислимо
да је граничник. Размишљајући о томе, аутор поручује
да „треба умети доћи до крајности и продужити“.
Танана су и врло смислена и Шаулина размишљања о
човјеку који је, по њему, „громада радости која пролази кроз
искушења у којима даје себе и троши се, само се у љубави
дели и радост се обнавља“. Ако је и сам, човјек је у великом
друштву, ако има себе, има и све оно што му је потребно за
смислен живот. И у мноштву, он је јединка. Сами се рађамо и
сами умиремо, а заједница је институција коју стварају идеје
и дјела, што колективна свијест прихвата. Човјек мора имати
своју свијест, самосвијест, она му је штит и путоказ. Мора
имати и своју тајну, јер она је – „еликсир вечности“, како
промишља овај лирик замишљен над смислом живота,
запитан над мноштвом „неисказаних мисли, и то
баш истинитих, које никад не васкрсну“.
Размишља Шаула и над актуелним друштвеним и
политичким питањима, над судбином Босне, на примјер.
Њена судбина је „судбина три вука, степског, динарског и
анадолског. Да завија сваки на својој планини и да се њуше,
боре и мире и да завијају један са другим и један на другог
свако у својој забити, али под истим вуковилајетом.
Тражећи кључ, губимо браву!“
За промишљање свијета Илија Шаула је пронашао кључ
и није изгубио браву. То је врло добро осјетила рецензент и
19