Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност

Суштина поетике | часопис за књижевност ништа их у томе не може спречити. У песника је љубав узвишена и прејака да нам песмом даје на знање да су му љубавна осећања јединствена и божанска. Песме Радмила Радовановића, не само у књизи песама Писма Афродити, већ и у другим његовим збиркама, буде машту читаоцу. Као да казују да свако време има своје богове који поред нас бивају: играју се у љубави, купају се у стиховима и хране се уметношћу, те да је њихов живот на овом свету заправо уметничка белина светлости још невиђена људским оком, а да су само некада у античка времена људи имали право да те богове виде у људском облику и са њима опште па их ми тако запамћене себи и данас призивамо. И један од начина тог призивања је сусрет са поезијом песника Радмила Радовановића. Све песме у збирци Писма Афродити хронолошки иду својим током и међусобно су певезане. Заједно чине потпуну и детаљима изнијансирану причу. „Задње писмо“ које је у ствари прва песма у збирци Писма Афродити, на самом почетку открива целу љубавну причу. Ова песма је заправо лирски интонирано љубавно писмо љубавника жени у коју је заљубљен, али која није са њим: /Опет долазиш у моје усамљене снове/ и читаш моју свакодневну реченицу/ Добро јутро сунце моје, добро јутро свјетлости/ Зато усне стављам на твоју фотографију/ Мисао уносим у твоју душу/ ...У потаји очекујем да ми се јавиш/... Сваком наредном песмом у збирци Писма Афродити песник призива детаље, гради осећаје, живи у песми са својом љубављу која није поред њега и која је далеко. Љубав овде није метафора, љубав овде јесте љубав. У песми Писмо Афродити лирски јунак почиње да уздиже своју драгану и да је упоређује са богом. Она је већ богиња: /Драга моја богињо лепоте и чулне љубави/ Моја Афродита, моја В... Само једном дођох на твоје острво Китеру/ У твоје Могорјело/... Она Афродита, Вероника, 113

Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 113