Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност

Суштина поетике | часопис за књижевност изједначује са херметичном, поетском, алегоријском, па и са сваком другом врстом литературе која не репродукује верно спољашњи изглед ствари“ (Антологија, 1960. 8). У књижевности за децу поетска и алегоријска проза често се изједначавају са фантастиком углавном због тога што нам сликом или атмосфером дају представу која није идентична са реалношћу. Ипак, фантастична представа је аутономна, док алегоријска мора да значи нешто. Делотворна снага маште у бајкама Машта је основно средство за обликовање светова и појмова, а језик за обликовање приче као уметности паралелне животу и сличне животу. За бајку нема границе између стварног и замишљеног света. Време и место у бајци нису одређени. Развој бајке је прожет маштовитошћу, испољене кроз необичне догађаје и ликове. Уметност бајке настаје са маштом. У бајци је све могуће. Невероватни догађаји се догађају обичним људима. Оно што се догодило не зна се ни када ни где, бајка не зна за границе. Таквим поимањем могућности остваривања снова и жеља, бајка нуди наду да се све може постићи где год и кад год човек живи, само ако довољно јако нешто жели. Најчешће се дететов поглед на свет поклапа са погледом на свет у бајкама, а машта служи да се човек извуче из несигурности, несамопоуздања, неверовања и оствари највећи свој домет оличен у најскривенијим тежњама. Деца верују у фантастику, али то престаје кад одрасту. Маштање је свакако потребно да се изнађу решења за тренутне животне задатке. Уз помоћ маште налази се за мноштво проблема разноликост решења. Пребогат свет маште води у другу супротност, а то је везивање за свет фантазије и сужени оквир од неколико жеља, све због различитих страховања. Маштом се обогаћује живот, спречава се стереотипност. Визија будућности ће се остварити уколико постоји вера у 108

Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 108