Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 10

Суштина поетике | часопис за књижевност
имамо осим себе саме и оне које волимо, јер то исто јутро
може и да заболи, ако донесе сећање на лик једне жене или
замирише на дуње убране руком мајке...
Да бисмо нашли праву меру у својим жељама и својој
срећи, и на прави начин се одредили према другима, опет
морамо добро гледати или како то много сликовитије
приказује Јелена Глишић у песми „Ако схватиш“ - живи се
спокојно ако се не мисли много о томе зашто мачка тако
умилно преде или шта поручује врабац својим цвркутом
тражећи мрве хлеба, али: Ако схватиш/ Потребу вране да
очи/ Кљуном ти и канџама ископа/ Не знајући да ли то
ради из злобе/ Или због глади/ Живјећеш у свом мраку.
Добри песници једнако добро сликају чврстим кистом и
тамним бојама, као што користе и меке и танке кистове. Тако
и Јелена у „Чекању“ нежним сликама свих доба дана показује
чежњу и стрпљивост ишчекивања, било чега, било кога, ова
песма је мера стрпљивости и наде. Јутро се раширило небом, у
подне пољем мирише живот, златна кугла пада са платна
небеског и сребрни месец се провлачи кроз гране.
Слике из живота
На већину читалаца јак ће утисак оставити реалне
слике, блиске, можда и доживљене, јер се у њима лако може
замислити, поистоветити. Такве слике нам помажу да се
упоредимо, да оценимо свој статус и положај, оне су врло
лековите. Кристина Павловић Рајић за своју кратку причу
„Ћаскање“ бира врло актуелну тему – сусрет са особом од
крви и меса након низа виртуелних сусрета на Фејсбуку.
Слика пивске пене одлично дочарава бујност маштања која
нестаје већ након неколико тренутака и остави само подриг,
ефектну самоиронију.
Морамо се задржати и у „Пивари“ Радојице Марковића,
у реалном простору и времену, али овога пута са нереалним
сликама. Пивара је рајска оаза, топло и љубеће срце, птица
која није заборавила да лети – бег од стварности.
10