Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 92

Суштина поетике | часопис за књижевност
И Тамо где су ловишта али нема смрти,
и тамо где су вапаји али нема плача,
само песник под травом ко ураган врти,
земљу и семе, што је погача
А погачом храни претучене птице,
што у кљуну носе његово му лице.
.
Мирјана Бекчић | ТИШИНА
(1971)
Усели се тишина између нас
као оловни војник у свој вечити рат –
без крви побеђује
једну реч,
осмех
и безвремени загрљај.
Лаже да уздах не познаје,
лаже да не слути на невољу,
док отима мир у грудима
и заводи реке узводно да теку
стрмим кањоном ка мојим очима.
Усели се тишина између нас
и слади се неделима –
чија је реч некад била гласнија,
чија је жеђ за отровом била највећа.
Од олова нову армију лије
да љубав никад не победи.
92