С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Кристина Јанковић | ПУСТИ ЖИВОТЕ ( 1974 )
Пусти животе , пусти нек иду све те риме У непознато некуд , губећи путању у бескрају Ја певам тихо , тихо , да нико не разуме Бескрвну песму што стреми ка очају .
Пусти ми осмех , нек потоне у морске дубине Ја сетом храним дине непрегледне У мени нема ничег сем прашине Што гргољи место воде зажуборене .
Пусти љубав , попусти конопац што стеже и боли Дај ми наду , ко ваздух , ако ме желиш , У зениту живота ме тражи и воли Буди само ту , oсмехом ми пој , душу завесели .
Коста Косовац | ОЏАЧАР ГРЛА ( 1997 )
На крову оџачар са птицама се бије , огањ свих душа у кљуну му носе , ватришта се гасе а ветар се напије , четкица му служи само ради косе
Са кровова таквих сви ћемо пасти , крошње ће бити сада наша глава , а тело са земљом у коров ће срасти , да оџачар у рудару одмара
Ал ратник у земљи убиће обојицу
91