Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 83

Суштина поетике | часопис за књижевност
На дну посрнућа сетих се и пада
И окренух назад на супротну страну
Страну на којој се због истине страда
А благодат сваку зацељује рану.
Од јутра до мрака вртим се у круг
Подижем се умом а телом злопатим
Нит се жалим, нит се хвалим, раздужујем дуг
Оно што задужих морам и да вратим.
Грешио сам много, радио сам свашта
Кад се сетим, савест пече ме и боли
Ја сам онај грешник ком се више прашта
И који због тога Бога више воли
Драгослав Јефтић – Вајат
83