Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 82
Суштина поетике | часопис за књижевност
ПИВАРА ЈЕ ЧУДО
Пивара је последња рајска оаза
Где јутарње сунце никад не залази
Кроз зелену траву утрвена стаза
Низ коју војска босонога гази.
Пивара је срце топло и љубеће
Што по ритму игра у многим грудима
Пивара је чудо од свих чуда веће
Неправедно прећутано међу светским чудима.
Пивара је брдо загледано у долину
Накривљеног качкета с цигаром у руци
Страсни мушки глед у женску облину
И давних времена утишани звуци.
Пивара је уздах пробуђеног јутра
Птица која није заборавила да лети
Чардак на ком живи чудак Славасутра
Из чијих се уста рађају сонети.
ГРЕШИО САМ МНОГО
Грешио сам много, радио сам свашта
Кад се сетим, савест пече ме и боли
Ја сам онај грешник ком се више прашта
И који због тога Бога више воли.
Младост луда прође и тамо где беше
Некад грешна жеља сад ме јади тиште
Од којих ракије не могу да теше
Па морах да тражим чвршће упориште.
82