Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 80

Суштина поетике | часопис за књижевност
Себе оковах чежњом и неверицом да су године
ишчекивања стале у тренутак непријатности и да ће ту и
остати. Међутим, након извесног времена, чешкајући се,
поново се приближио.
Претворих се у конзилијум који га разматра месецима,
тражећи дијагнозу – његову или сопствену. Свлачила сам га
до костију. Свлак по свлак, слој по слој – мук по мук. Сваку сам
скупу реч небројано премеравала. Тестирала сам га
осмосмеркама, анаграмима и ребусима, као да од тога зависи
опстанак човечанства. Извртала га као џепове чудећи се што
нема одговора.
Проучавала сам сатима равнине и неравнине његових
мисли. Ронила у нејасне дубине очију тражећи драгуљ, а
сваки пут бих изронила само обичан каменчић. У неком
десетом месецу трудних мисли, исписмо пиво. Посрках пену
своје умишљености и схватих – ничег у њему нема. Тек
подриг.
− Тако, драга моја... Да, избрисала сам га из пријатеља.
Поподневна дремка опет уједначено труцка. Под
ногама ми мачак преде. Жицка ватрица радијатора.
Ушушкана, отварам корице нове књиге.
80