Андрић у Аскиној кожи | Душан Милијић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Андрић у Аскиној кожи | Душан Милијић
( Уметност као најбоље оружје против тоталитаризма )
Две године заредом , 2011 . и 2012 , имали смо по један јубилеј посвећен Иви Андрићу : најпре је то била шездесетогодишњица добијања Нобелове награде за књижевност , а затим стодвадесетогодишњица пишчевог рођења . Изнова су штампана Андрићева дела , откривана су и нека која су претходно била објављена једино за пишчева живота , неке издавачке куће потрудиле су се да буду оригиналне тако што би приповетке распоредиле „ тематски “, а било је и неких занимљивих експеримената , попут „ реконструкције “ романа за који се сматра да је био давнашња али неостварена Андрићева замисао . Разуме се да ни књижевна критика није пропустила да изнова преиспита Андрићев опус , а најзад се наш нобеловац појавио и као – књижевни лик , најпре у збирци прича Земаљски дугови ( Лагуна , Београд , 2012 ), а потом и као главни јунак романа Каинов ожиљак ( Лагуна , Београд 2014 ) Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића .
У историографском погледу занимљива је студија Ангажовани Андрић 1944 – 1954 ( Службени гласник , Београд , 2012 ), где су аутори Ратко Пековић и Слободан Кљакић покушали да прикажу сву културну , књижевну и политичку делатност чувеног писца у десетогодишњем периоду након ослобођења земље . Пада у очи да су се аутори углавном ограничили на представљање архивске грађе , без икакве намере да доносе суд о етичкој страни Андрићевог рада ( с обзиром на идеологију у којој је писац био „ ангажован “). Они су , очигледно , то оставили доцнијим проучаваоцима , али су им неизмерно олакшали посао сакупивши и на једном месту објавивши све што би могло бити значајно у вези са Ивом
71