Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 66

Суштина поетике | часопис за књижевност
понеће ме до тајног места.
Кад се ослободиш,
наћи ћеш ме тамо.
Губитак индивидуалности
и разореност, очигледно,
није исто.
Наранџама смрти
жонглирају саплеменици у круг.
* * *
J.K.
Под тим прозором
шуштала је овогодишња трава
и новогодишње ватрице
једном годишње распаљивале су расушени рам,
а ти никако ниси хтео да се будиш,
свет је дефинитивно одбио да изађе из тебе.
Ја сам даривала цвећу свежу воду,
вртела прстен,
бројала ти трепавице,
новогодишње ватрице су долазиле и одлазиле...
долазиле и одлазиле...
Unsere letzte Tanze 6 ...
како је добро што сам те раније
научила да плешеш...
Поручила сам хлеб…
Људи као да никад није било,
а ја сам готово људски поручила хлеб.
Зашто смо толико мрзели постојање?
Најзад баш твоје очи се још једном
окрећу ка мени и ја знам,
да ћу после краја опет бити с тобом.
6
Нем. – Наш последњи плес.
66