Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 61

Суштина поетике | часопис за књижевност хонорар. Тако издавачи имају законску могућност, коју обилато и користе, да не објаве ниједно дело за које им аутор тражи хонорар. Стога су аутори приморани да не траже хонорар, уколико желе да им се дело објави; и за ауторе који су у могућности да са издавачем склопе такав договр, да им се у замену за хонорар дело објави бесплатно, можемо рећи да имају много среће, јер се објављивање дела углавном мора платити. Уколико аутор плати за објављивање дела, у уговору се углавном предвиђа плаћање хонорара у неком бедном проценту од цене књиге. Али и у том случају аутори, без икаквих правних последица по издавача, углавном не добијају ништа, а разлог томе је опет правне природе: издавач није у обавези да за целокупни тираж унапред исплати хонорар (уколико се у уговору не наведе друкчије), већ то чини у временском складу са продајом књига, па тако ауор може чекати и по пола године не би ли му издавач платио хиљаду или две хиљаде динара. И наравно да никоме не пада на памет да пола године моли и да се понижава за хиљаду динара. Из већ наведених разлога, издавач није у обавези да аутору гарантује дистрибуцију и промоцију књиге. Те две луксузне погодности се морају додатно платити, па уколико аутор не може да их плати, добиће комплетан тираж објављеног дела, па нека се сам сналази. А од тога, будимо иронични, нема ништа лакше, нарочито ако се има у виду да књижаре немају законску обавезу откупа. Неко ће рећи да је то логично и нормално, да књижаре