Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 43

Суштина поетике | часопис за књижевност
Савремена руска поезија
Александар Бриков | МОЛИТВА
(1954)
Обично се грешан Тебе сетим,
Сујетан се кајем кȏ и ваздан
И опет Тобом себи претим
Твојим именом да почнем дан.
Поново слушам лоше вести,
На душу падну јед и очај,
Господе, тражим крст у свести,
Твој светли образ, молим Те, дај.
Клањам Ти се до земље црне
Грешне, вољене – о, Боже чуј,
Исцели срце да не утрне,
А душу − Господе помилуј.
И опет Ти кажем без стида:
Помози, продужи земне дане
Свима – и не дај злу да ме кида,
Пред сваким уклони бездане.
Боже, суди речју праведника.
Немам страха пред казнама Твојим,
И молим за светлост Твог лика –
Пред болом и срећом исто да стојим.
Клањам Ти се до земље црне
Грешне, вољене – о, Боже чуј,
Исцели срце да не утрне,
А душу − Господе помилуј.
43