Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 34

Суштина поетике | часопис за књижевност
•Веома сам захвалан мом српском брату. Превео је он и
стихове које сам посветио свом деди, мајчином оцу, који је
погинуо 5. јула 1944. године у Виборгу, Црвено брдо (Красный
Холм) који ми много значе.
Кад је у питању мој однос према поезији, рећи ћу - то је
дар од Бога и навести стихове Великог кнеза Константина
Константиновича Романова:
Поезији кȏ слуга се јави,
Цени уметничку јој светост,
Дај јој душу да те обезглави.
Дај сва чувства за њену светлост-
Буди истрајан у свом дугу –
Поноси се именом песника,
Протерај лаж, тмине поругу
За истину са светионика.
Боље и снажније се не може рећи. Задатак поезије је да
доноси светлост и истину, а песник је само посредник између
свеобухватних божанских начела и читалаца.
А кад је реч о мом личном односу према поезији уопште,
о песничкој креативности, писао сам у овој шаљивој песми:
Како пишем не знам рећи
Али и то ми се деси некад
Ко вода стих ће потећи
Мада, не схватам себе тад
Кад душом се потоци разлију
И стих по стих у песму се слију
34