Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 25

Суштина поетике | часопис за књижевност
Не кȏ бршљан
Око вите јеле,
Нит кȏ ружа
До те липе беле:
Већ кȏ она
Голубица сива,
Што голубу своме
На грлу почива.
II
Ил' да могу
Да се створим тица,
Па да прнем небу
Више ти звездица!
Ја би тамо
Саградила дворе,
Па би ваздан млада
Становала горе.
Тек кадкада,
Кад би сви поспали,
Ја би моја крила
Лако развила.
Слетeла би доле –
Не мирисном цвету,
Нити томе
Пространоме свету:
Већем моме
Убавоме злату,
Да му бисер љубим
По беломе врату.
25