Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 116

Суштина поетике | часопис за књижевност
Уредниково ћоше
ПЕСМЕ ЖЕНИ | АНЂЕЛКО ЗАБЛАЋАНСКИ
ЖЕНА
Твој осмех поезију пише
У очима ти Орион блиста
У њих се моје жудње слише
Богињо страсти смоквиног листа.
На уснама ти чедност гори
Зору постидеше твоја недра
У коси спава Бог што те створи
Ко јулски дан су твоја бедра.
Корак ти је музика тија
Ко роса свеж мирис твоје пути
Пољубац твој је ујед који прија
Осећање што се увек слути.
И ноћас нека полуде усне твоје
Њихов немир нека ме зароби
А кад тишину уздаси освоје
Твој додир – у прах нек ме здроби
116