Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 108

Суштина поетике | часопис за књижевност
она која Те жели:
и земљом, и водом и крадом
од свијета
попут дјетета.
Родићу се, кажем
као трава,
као латица плава,
као сунцокрета глава.
И када кише росе,
додириваћу Ти ноге босе,
док корачаш.
Мени.
Сјени.
Хеј, горе гледај!
Ништа друго не могу ни бити
до дуге шарене нити
и небом се крити,
и снити Те,
чекати послије кише сваке.
Узми зато прстохват сунца,
нека Ти се у џепу нађе,
кад тмурни облак Те снађе,
заустави капи!
Топлине се напиј!
И крени.
Мени.
Сјени.
108