Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност

Суштина поетике | часопис за књижевност „Баш си спавалица“, рекла је жена, ушавши, „Сигурно си пио вино...“ „После посла сам са друговима ишао у бар... Мало... Шта се десило? Требало би да си код мајке?“ „Знаш ли какав је наш начелник идиот?! Сутра ујутро обавезно треба предати извештај за прво тромесечје. Као да ће без тог извештаја скончати цео свет... Не може да сачека недељу дана!“ Жена је још нешто говорила, али Вацлав није ништа разумео. Сав је био тамо на балкону: и мислима, и живцима, и умом. Одахнуо је, када је жена најзад отишла у купатило и кад је потекла из чесме вода. Вацлав је искочио на балкон и видео на огради остатке чаршава, а доле на одломљеној, широкој грани, у цветовима белог јоргована, лежала је Аљина... Хладноћа је пресекла цело његово биће и није могао да обузда звокотање зуба. Он није скидао очи са Аљине, која је, згурена, у белим тракама чаршава лежала на земљи под белим јоргованом. Али одједном се помакла, откинула са лица те траке и покушала да се подигне. Изгледа да јој је понестало снаге, па је поново спустила главу. Њему се учинило да је Аљина крикнула: „Вацлаве! Вацлаве!“ „Значи, попио си сво вино?“, зачуо је позади женин глас. „Не, драга, не“, затворио је Вацлав за собом врата балкона и разлио по чашама остатке вина, које нису попили он и Аљина... „Знаш ли, како дивно мирише крај наше куће бели јоргован“, рекла је жена и попила мали гутљај црног вина, „Браво, што си га посадио. Ја много волим бели јоргован. А ти?..“ „И ја такође, драга... Много волим.“ •С белоруског превела Дајана Лазаревић 105

Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 105