Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 101
Суштина поетике | часопис за књижевност
Аљине, никога и нигде нема. Нека се продужи тај тренутак,
јер он се чини вечношћу, чудом, срећом, која даје моћ да се
даље живи.
Вацлав је изашао на балкон и застао као зачаран: од
белог јоргована струјао је узбудљив мирис, као да објављује
пролеће. У дворишту су процветали трешња и шљива, које је,
такође, некада донео из села и посадио после рођења сина и
кћери. Ваздух је био просто засићен пролећем, здрављем и
лепотом. Да је имао крила – полетео би, као тај чворак, који је
саградио своје гнездо на липи, скоро под њиховим балконом.
Душа је певала и чекала Аљину. Хтео је да је види, као да су се
први пут договорили да се сретну, и није знао да ли ће она
доћи на састанак или не. Ни минут није могао мирно да седи
на каучу, трчао је од прозора до врата, слушао тишину,
чекајући да чује кратак удар њених потпетица. А никако није
долазила... И чинило се већ да неће доћи. Али, одједном, је
изникла на уском тротоару, који је попут тунела делио
порасло ниско и густо жбуње у суморном дворишту. Одједном
је постало светлије у соби, небо се чинило сасвим близу, и он
се осетио толико јаким, способним на таква дела, на каква не
могу ни да помисле други мушкарци. Био је бољи од њих, зато
што је к њему ишла, журила Аљина. Значи, она га воли. Без
разлога ништа не бива... И никада...
Негде високо – високо протутњао је авион, оставивши
бели траг, који је полако нестајао иза тамно – плавих облака,
који су се стално мицали по небу, тежећи некуда у вечност.
Он је за њих био нико и ништа, мањи од капи воде, од
комарца, од птице, али сада је стајао на балкону и чекао жену,
која је за њега била најлепша на свету. Тог тренутка... Не јуче
и не сутра, већ данас. У гостинској соби је био препуни богати
сто. Никога није било. И само осећај празника је владао около.
Они ће сести за сто и разговараће. Нико неће
пореметити празник, који је он заслужио. Никога нема, мир.
Само њих двоје...
Вацлав је запалио следећу цигарету и тек тада је видео
да је паковање већ скоро празно. Баш се забринуо данас. Као
101