С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
великим плавим очима на пола лица . Она је знала за однос мајке са Вацлавом и била је задовољна тиме , јер није волела очуха .
„ Не ваља ово , не ваља , бојим се . Не ваља што Светка зна за нас ... Ја сам мислила да ће све остати међу нама “, повремено је шапутала Аљина , када су они , стиснувши се једно до другог , лежали у кревету . Најчешће је то било у њеном стану . Да узму одвојени стан , није било новца . Вацлавова жена и деца су ретко некуда одлазили . И коначно су отишли , чак на две недеље . Он и Аљина су добили велики поклон ...
Понекад је хтео да је заборави , као да је није ни било . Међутим ... Ни са једном женом он се није састајао тако дуго . Упознају се , проведу заједно недељу – две , и до виђења . Чему проблеми када може и без њих ? Он јој ништа није био дужан , такође ни она њему . То је као празник , а празник није сваког дана , већ само посебног . Празник је као сунашце , а потом долазе облаци , који споро пливају , заклањајући небо . И ево , празник са Аљином се нешто затегао , одужио . Није само једном помислио да окрене леђа њиховим односима , да се разиђу . Али пролазило је време , и изнова је он телефонирао Аљини , давао јој комплименте , лупао главу , а она је трчала на састанак са њим , није могла да одбије .
Недалеко од куће , Вацлав је пошао у супермаркет и , помисливши како је фрижидер празан , - жена је скоро све понела са собом , напаковавши пртљажник аутомобила , - купио је велики пакет посластица : месо , грожђе , шампањац , црно вино , конзерву икре , димљену скушу , шпански ситни парадајз . Сто је постао леп и богат . На средину стола је ставио букет жутих ружа , које је највише волела Аљина . Они се нису видели више од два месеца и Вацлав је желео да њихов сусрет буде као прави празник . Не треба да журе , обазиру се са стране , бојећи се да ће их неко од познатих људи видети . И , уопште , он Аљину скоро да воли ... Па , не тако , као жену , другачије , али ... Његову душу затеже њена , привлачи је к себи ... И тада он заборавља све на свету – уопште , тада , осим
100