Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 96
Суштина поетике | часопис за књижевност
обрушио се талас
преплавило море
ветрови везали у чвор
нас безвремене
и занесене
мене која је веровала у чудо
тебе који си говорио да их нема
хтела сам али није ишло
могао си није ти се хтело
онда смо се мимоишли
и није се десило ништа
земља се и даље окреће
људи се срећу и одлазе
ја скамењена птица
ти засенченог лица
када си затворио врата
у бајци Угашених светлости
96