Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 9

Суштина поетике | часопис за књижевност
створила песму у песми, јер се нижу глаголи једним
градацијским низом који појачава основну ноту главне
емоције. Тугу је хтела да скрије, забашури у једној огромној
песми, а она се отргла у својој снази и показала у бритким
глаголима којима се завршавају стихови: песму задржала,
чекала, ускратила, желела; хранио, песму оставио; данима
чешљаш, додирујеш, изазиваш, оставиш; написати, започети;
започео и оставио недовршену. Туга је свакако довршена
песма, и у звуку и у значењу и у кретању емоције, обгрљена и
заокружена, па зато и не носи осећај безнадежности, него
суочавања.
Слична, привидна једноставност, код Мирјане Бекчић у
песми Малена непроцењива ствар (Поезија наших дана).
Стихови
теку
уједначеним
исповедним
ритмом,
мелодиозност се постиже понављањем почетних речи сваке
строфе, да би се иза тога раширила слика места где се може
чувати тако непроцењива ствар као што је срце. Одмах се
присетимо бајки и прича у којима се живот и срце чувају у
шкрињама, цветовима, на тајним местима, дубоко
сакривеним. Песникиња не бира такво место, већ богату и
пуну живота крошњу, малу кућу, стегнуту нечију шаку. Не
сакрива се сасвим, тек толико да се сачува од великих олуја. А
та стегнута шака, мора бити шака руке која грли, као што је у
самом срцу песме обгрљена реч сигурно, која и поред сетног
тоналитета овим средишним местом пружа сигурност,
увереност.
На овом месту требало би поменути и поезију Кристине
Јанковић (Суштина поетике, број 42-43), која јаким сликама
преноси борбе које се у жени одигравају. У песми Оно што си
звао у низу покрета и контраста показује женску природу која
се бори између тражења, жеље да буде нађена и враћена и
страха да се суочи са оним што може наћи. Ту поред хладноће,
запитаности, мутне воде, као животворни подстрек звуче
стихови: Дај више пробуди се, проћи ће живот/ незналице,
детиње лице обрадуј!/ Подстакни љубав да не умре премлада.
9