Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 88

Суштина поетике | часопис за књижевност
(Циклус Слободни ум)
УХВАТИХ ДАН... САМО

Говори као молитву да
бесједи.
Звучи ми у глави док
небо се плави.
Пловим морем
од ријечи просутим.
Јездим, груди ми
се пуне милином!
Сазнајем, спознајем,
себе и гријем се сунцем
ума бистрог као поток.
Ријечи нису само ријечи,
постају то само
ако их не дамо
срцем.
Звуком свих тих мени
знаних ријечи постајем боља,
оне су ми воља
за Животом.
Вјеру ми дају, као да знају
да то ми треба.

Ово је мој дан.
Саздан од мене, себичне,
скројене од дјелића.
Само себи добро знана
могу постати и остати
душом танана, трун снена и
јака жена.
⪤
88