Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 86

Суштина поетике | часопис за књижевност
ВЈЕТРОМ ПИСАНА ПЈЕСМА

Оркани сазнали
да су ми Те животни
друмови донијели.
Па се утишали,
јер знају да
Наше зоре требају
да свићу без ријечи
крићу.
Одували су вјетрови
све оне што се
не одважише да
срце понуде.
Што знали су да лове
до прилике нове.
Необично је,
признајем.
И дајем Ти се
осмијехом.
Јединим лијеком.

⪤

МОЈЕ ДОБА

Видиш ли како и небо жели
да кишом спере туге траг,
да остане на лицу ми баршунаст
додир Твога длана благ.

У бурно се вријеме живи.
Јер волимо - криви смо, криви.

86