Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 85
Суштина поетике | часопис за књижевност
Пет песама | Енеа Хотић
(Циклус Давне пјесме)
НЕ ЗОВИ МЕ…
Не зови ме кад одем.
Пожељећу да повјерујем
и да још једном чујем
шум далеке ријеке.
Не зови ме кад одем.
Кад то чиниш, лагано
умирем, лагано венем
и чезнем за врбама...
Не зови ме кад одем,
твој глас ће ми се учинити
као спас... а није.
Мемљиви остаци осмијеха
на угловима твојих усана
не заслужују моје срце.
А твоје је!
Бићу јака.
Зато, не зови ме ако одем.
То ја себе крадем,
од модрог неба, оно ми треба.
Али, демон вреба са Твојих усана
85