Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 74

Суштина поетике | часопис за књижевност
Напокон ће живот круну да нам стави
То ће бити похвала са овог света
Захладнеће и ови летњи дани
С осмехом где мудрост опроштај спрема

Нећемо никад бити потпуно сами
Иако душа с горким пупољком цвета.
⪤
ТОЧАК ЖИВОТА

Ми живимо зелени ал смо у сну плави
Младост нам боје у пепељари меша
И тежимо непрестано ка дирљивој тајни
И када смо близу тад смо све мањи

Ми живимо насмејани ал ћемо сретнији бити
Кад откријемо шапат рашчупаног ветра
И желимо знати шта ће од нас скрити
Бронзани мргуд што кроз свет шета

Ми живимо а усред груди нам цвета
Чичак што расте до плафона неба
И тежимо ка знању и слободи света
У сунчавом ткању првог сусрета

И тако ми знамо и кад не знамо ништа
То нас штити душа кад разлије боје
У ток крви тече песма тиша
Ал трагамо непрестано за истином обоје

И млад човек што не схвата ништа
И старац што зна ал нема своје.
⪤
74