Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 7

Суштина поетике | часопис за књижевност У ретровизору | Брана Тарбук С обзиром да је цео двоброј 46/47 посвећен само песничком стваралаштву као увод нека послужи осврт на поезију из прошлог броја. ЧИТАЈТЕ ПОЕЗИЈУ Зашто читати поезију? Зато што ће вас ослободити да признате себи оно што нисте смели, да се запитате пред собом да ли сте остварили своје снове или сте их негде сакрили, да назовете правим именом ствари које вам се дешавају или које прижељкујете. Колико год нам се понекад чинило да су песме ефемерне творевине, а песници понекад затворени, превише метафорични, некада пребурни, или да говоре неким заумним језиком, поезија уме да нас дубоко потресе и изнедри низ признања и обећања за која нисмо ни мислили да их можемо имати и дати. Песници су храбри људи, а помажу и нама који их пратимо и на различите начине доживљавамо њихове стихове, да будемо одлучнији и предузимљивији у својим животним поетикама, да будемо више своји, прихватимо себе и поштујемо то што јесмо. Зашто писати поезију? Читајући стихове песника у последњем броју Суштине поетике чини ми се да свака песма, сваки аутор уз емоцију којом се бави и са нама је дели даје одговор и на ово питање. Један из туге, други из неопходности, трећи из жеље да дели, онај да подучи, овај да спречи друге да пролазе пут страдања, неко да подсети, понеко и да се опрости, али сви и увек - из дубоке потребе да са светом поделе оно што је преовлађујуће у суштини њиховог бића. Можда није најмудрије кренути с краја, али два стиха Милице Лесјак (Ту око нас) заокружила су утисак који су на мене оставиле песникиње, јер је једноставно у овом 7