Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 67
Суштина поетике | часопис за књижевност
Не, не може бити –
то су само старачке боре!
Али мило лице,
топао поглед,
црвене усне и очи смарагдове боје –
то је оно, једино моје
У загрљају туга,
на рамену дремаш...
поново о љубави сневаш,
а ја те дуго љубим и сваки пољубац –
секунда са тобом
…………………...
Урна твоја у мору дубоком спава
и вештачко цвеће на земљи –
да, с ве је јава!
Пловим по словима
умилних ти речи и
милујем руком линије осмеха твога,
били смо зора,
а сада само тужни месец
на старачком небу наших снова!
⪤
ОЗЕБЛИ ЖИВОТ
Црном уму дарујем белу
тачку
да избели ожиљке
из животног мрака
67