Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 67

Суштина поетике | часопис за књижевност Не, не може бити – то су само старачке боре! Али мило лице, топао поглед, црвене усне и очи смарагдове боје – то је оно, једино моје У загрљају туга, на рамену дремаш... поново о љубави сневаш, а ја те дуго љубим и сваки пољубац – секунда са тобом …………………... Урна твоја у мору дубоком спава и вештачко цвеће на земљи – да, с ве је јава! Пловим по словима умилних ти речи и милујем руком линије осмеха твога, били смо зора, а сада само тужни месец на старачком небу наших снова! ⪤ ОЗЕБЛИ ЖИВОТ Црном уму дарујем белу тачку да избели ожиљке из животног мрака 67