Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 63
Суштина поетике | часопис за књижевност
Песме озеблог живота | Милица Тасић
НА ДЛАНУ СУНЦА
Иза плаве завесе га љубљах
кад поглед заљубљено лети
с белих облака на крила ластавице
Где ли љубљах твоје очи
твоје очи помрачине
На длану сунца ти се јавиш
уздахом сваке ноћи кружиш око усана
и као сан летиш преко трепавица
Шалом се јавиш с осмехом благим
и мекане ти усне низ врат склизну
и доста је
само да прошапћеш реч или две
реч или две
⪤
ЗАПЕВАЈМО, КИШО
С кишом што тугује
саосећам
и знам...
плакаћемо заједно
У ноћи без звезда
кад сви заспе
осећамо сваку сузу
као да све је наше
63