С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
XXI
СОНЕТ
Сву тугу своју у те бих да скријем И да , друкчији но што сви ме знају , На твоме недру , кô у родном крају , Кришом од људи сузе своје лијем .
Само твој да сам , и сав да се свијем И да ме очи твоје воде рају , У кут где боли и уздаси стају : Из твога ока да утеху пијем .
Мој бол је велик , од свег бола већи , И само теби , теби ћу га рећи : О , буди сведок мога искушења !
И вратићу се чист , у свет пун гада И вратићу се без греха и јада . О , буди црква и Бог мог спасења .
Коста Миличевић – Острвца крај Крфа
62