Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 56

Суштина поетике | часопис за књижевност Једна уз другу кад нам се свију Чедне и жедне нежности пију У њима нам снови истоветни А верност највиша врлина Развејане вихором милина Станиште им рајски врти цветни. ⪤ БУДАН САН Завирих кришом у своје немире Ту те сретох – у дну скривене мисли У њој се нерођене зоре шире Неспокоји јој спокоје притисли. Потајно у вери умијем наду Да дане што у самоћи засиве Болан зов срца – заборави краду И да давне илузије оживе. Ал' мисао бежи у самотан дан Без снаге, нема у магли се губи Само је један будан остао сан Да чежњу за тобом у срцу дуби. Твоје му поверих бесмртно име Због кога вечно у мени су плиме. ⪤ 56