Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 56
Суштина поетике | часопис за књижевност
Једна уз другу кад нам се свију
Чедне и жедне нежности пију
У њима нам снови истоветни
А верност највиша врлина
Развејане вихором милина
Станиште им рајски врти цветни.
⪤
БУДАН САН
Завирих кришом у своје немире
Ту те сретох – у дну скривене мисли
У њој се нерођене зоре шире
Неспокоји јој спокоје притисли.
Потајно у вери умијем наду
Да дане што у самоћи засиве
Болан зов срца – заборави краду
И да давне илузије оживе.
Ал' мисао бежи у самотан дан
Без снаге, нема у магли се губи
Само је један будан остао сан
Да чежњу за тобом у срцу дуби.
Твоје му поверих бесмртно име
Због кога вечно у мени су плиме.
⪤
56