Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 48

Суштина поетике | часопис за књижевност
расуше се бисери смијеха
по мајчиним рукосадима.
Замирисаше милодух и калопер,
расцвјета се перуника двориштем,
зацвркуташе птице у крошњи
трешње коју је отац калемио
по повратку с посљедње војне.
Слакшаше каблићи на рамену,
полетјеше пут неба,
и мајка се ухвати за обрамицу,
па похита за њима,
да их стигне и отме од плавети,
да голуждравце своје нахрани
смрвљеним сунцем.
Лена Сотскова
48