Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 41

Суштина поетике | часопис за књижевност
Песме посветнице | Ранко Павловић
Понекад пријатељима пошаљемо писмо или
поруку у стиховима, тек да се мало поиграмо. Када се
из тога роди пјесмуљак, никада га не објављујемо.
Прелиставајући неке записе, наиђох на
неколико таквих стихованих порука које сам слао
драгим особама и упитах се: зашто да то кријем од
јавности?
Ранко Павловић
СКЕНДЕР У СОНЕТУ

Висок попут бора на козарском вису,
на Палежу Скендер и сад стамен стоји,
године му ништа одузеле нису,
он и горски извор блиски су и своји.

Мраковицом сади Оцвале примуле,
Срцем загријава три љуте мећаве,
сам себе уткива у Громово ђуле.
да распрсом грла раздањује траве.

На Козари Скендер, сонетом огрнут,
стрњику ријечи у стихове ниже,
сије сјеме наде и у сваком зрну

препознаје оно што души је ближе.
Козарска присоја, плећине и брине
запљускује римом срца и ведрине.

⪤
41