Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 35

Суштина поетике | часопис за књижевност
Не тражи, друже, у песмама све!
Љубав је моја
Била чудан цвет,
Опчинила их
Као очи зле;
Не тражи, друже, у песмама све,
Љубави после мени сину дан,
Час сунцем, а час муњом обасјан.

Песама мојих уздрхтали звук
Тек каткад чу се,
Очара их моћ
Љубави моје;
Тек који јаук
Или смех, као пригушен звук;
У њима нећеш наћи што си рад:
Највећу срећу и највећи јад.

Из збирке – Песме невиђеном
⪤

ЛУТАЊЕ

За моје јаде нитко знао није,
Ил' записано у очима стоји
Све што ми младе отровало дане,
Да ми ниједан више не осване
Ведар кô прошли ведри дани моји.

По чему да ми читају на лицу
Да има нешто што ми душу мори?
Зар ми се леди осмјех на уснама,
Зар зборе моје очи о сузама
И о пламену што у мени гори?
35