Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 16

Суштина поетике | часопис за књижевност А тебе у мени има премало да бисмо се препознали кад се пронађемо, иако те понегде има исувише; премало је и мене у твојим видокрузима. Зашто смо се онда сретали, и зашто тако и толико, изнова? Опрости, не могу да верујем у насумичност распростирања наших трагова и у наше путање као пуки случај. И зато стојим данас испод једног од твојих отисака, као испод светионика за друге светове, да ме пронађу изгубљеног на пучини. ⪤ Лабуд Н. Лончар | НЕСАНИЦА Непозвана дође И зарије нокте У топло месо ноћи, Зубима утробу кида. Очима пуног мјесеца Преврће камену постељу И жубором заборављеног потока Наду буди и тијело роси. А онда запјева птица Из остављених дана И лептири у стомаку умру… Опет долази непозвана! 16