С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
емотивном плану . Песникиња јасно чује трептаје душе која дубоко осећа и промишља своје , али и туђе емотивне узлете и падове . Враћа нам веру у додир душа , подсећа да и у једном сасвим иманентном , ефемерном свету , има наде и снаге за љубав . Оваква младалачка поезија чисти нас од талога искуства које уме да донесе много тежине , превише очекивања , а тиме и разочарења , па је добро подсетити се лакоће и незахтевности младости : Једино шта сам знао / Било је / Да бих читавог живота / Могао да те гледам / Тако далеку и недодирљиву .
Исти мотив воза , тако разуђен и никада довољно искоришћен у књижевности , увек богат , јасан , пун смисла и сазвучја , имамо код Јоване Ружичић , у песми На перону . Воз као место за љубав , упознавање , одлажење , поздрављање , опраштање , долажење , безброј реминисценција и слика доноси . У такву песничку атмосферу Јована смешта своје искуство , видећи у доласку и проласку возова малу наду да ће , упркос разликама , ишчекивање бити вредно труда . Свесна да то није ништа ново , да истим возовима иду многи слични њима , али опет , само ми живимо свој живот , свако својим интензитетом и дубином воли , нада се , ишчекује .
Храброст и у највећој патњи , тако својствена младости , прточена је у дивну мелодичну песму Милице Шојић Валцер са собом . У ритму ове игре , кратком окретном строфом , грациозна и поносна , суочава се са губитком . Споља насмејана , срећна , нико не види да је у њој срце распукло . У белој хаљини , као невеста , игра са ваздухом и не жели да стане , јер ако стане престаће да сања . Веома лепа и свежа песничка слика , јасна , лако замислива , одлично дочарана атмосфера . Интересантно , што је више пута прочитате јасније ћете у мислима чути звуке валцера и осетити борбу живота и губитка у младој души .
Љубавна игра као тема Заноса Милене Ћировић доноси једну другачију мелодичност , скоро старог песничког кова , а са новоослобођеном снагом . Жена природа , уроњена у росу ,
11