Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 107

Суштина поетике | часопис за књижевност
Волели смо те сви ми скупа,
некада давно у једној палати
промзрлих кестенова,
где цветају крваве маслине и тече
жуто вино.

Волели смо и моју прозирну сенку,
која је успела да се
уобличи.
Волели смо тебе
и много чега.

Покрет усана
под тремом твог лица.
Лице које носи главу у којој станују
разни уклети песници.
Уклети песник обучен у тело
неког чуда.

Тело које грли чудо које желим.
Чудо –
које ми треба да претворима
Ја у Ми.

Пол Гоген – Кадa ћеш се удати
107