Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 101

Суштина поетике | часопис за књижевност
СТАЗА ПОВРАТКА

Да ли је тешко, оче,
можда последњи пут
ићи стазама детињства?
Кроз Вуковац,
па доњом се стазом око куће
с оне стране Васовића.

Са пропланка
где је некад
велико стадо оваца пасло
гледаш у родну кућу.
Још држи се.

Идеш на парастос оцу
као да идеш последњи пут родној кући.
Ко ће те дочекивати
кад никог више не буде?

Још само сусрет са братом
личи на поздрав два храста
што усправни
грлећи се стоје.
Можда последњи пут идеш
шумском стазом
којом си некад ишао
по прва слова.

Можда те још увек неко чека.
Не могу да идем за тобом, ни с тобом,
само ти могу мисли слати
да те чувају на путу
и да се опет вратиш.
⪤
101