Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 100

Суштина поетике | часопис за књижевност
НЕКО ДРУГИ

То је све због тога
што сам бар на кратко
желела да заборавим.

Да све заборавим
и да будем неко други.

Да заборавим свој живот,
и своје речи,
и твоје,
и твоју тишину
и даљину туге
даљину сете,
а радост друге
неке друге жене у мени
неке другачије ја.

Јер ја више не умем.
Не умем да се радујем,
не умем лепо да живим.
Умем само да се кајем,
преиспитујем
мерим,
поклањам
све раздајем
и
стајем
увек на исти камен
на камен са којег нема погледа,
са којег нико није скочио
још.
⪤

100