Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 91

Суштина поетике | часопис за књижевност
ДЕО ТЕБЕ
Расцвали се јорговани
Све је као оног лета
Исто небо помодрело
А дрвени шадрвани
Згуснули се у бокоре
Па све буја и све цвета.
Сунце пече као ждрело
А у срцу хладна зима
Усне ћуте у покоре
Два острва, два су света.
А грло ми гротло врело
Нема воде, лаве има.
Растаче се моја душа
Као росна детелина.
Немам нигде дома више
Где ми није душа твоја
А срце ми као перо
У свитке златна слова пише.
Не остајем у том свету
Злобна мора, камен сиви
Чекам воз за другу страну
На перону судбу плету
Ту се само јоште живи
Tу још само имаш рану.
⪤
ИГРА ПРЕСТОЛА
Опколили смо сопствене мисли
У два логора
Два стецишта угаслих
Очекивања.
Седимо са две стране
91