Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 88

Суштина поетике | часопис за књижевност
Небеским платном | Невена Милосављевић
ФАРИСЕЈ
Небеским платном ноћас Фарисеј плови
У мутној, набујалој савести
Огрнут сујетом, моје грехе лови.
Кроз витице од цвећа
У миомирису расцвалих
Лотоса и свећа
Он тражи моје помилова ње
Од Анђела из Раја
Протераних и палих.
Па ми у умилу суде,
Срце рањаво черече и пеку
Да све моје блуде и залуде
Хируршким резом
Без крви исеку.
Да се само из њега
Задња нада слије
И самртно лице
Њоме ми умије.
⪤
ТРНОВА ЛЕСТВИЦА
Молим за још једну рану,
нек крвари,
нек прокуља на ону страну,
где Она борави.
88