С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Тако би и Ромео , И да се не зове Ромео , Задржао исто мило савршенство И без тог назива . Ромео , баци га ! Па за то име што није ни делић твој Узми ме целу ! ( Виљем Шекспир , Ромео и Јулија , II , 2 )
Нема више љубави из далека код Шекспира . Нема ни госпиног недореченог воли ме , не воли ме нећкања . Ово је Јулија која још нема ни четрнаест година и која ће , и поред срамежљивости и румених образа , више због узбуђења него због стида , постати супруга и драгана своме младом љубавнику . ( Аврил : 2013 ; 162 )
Тиме што полази од ниског нивоа зрелости , Шекспир жели да покаже како права љубав чини да човек сазрева и развија своја осећања и учини их дубљим . Сазревање је видљивије код Јулије јер је она још девојчица и њено размишљање је још увек дечије . На мајчино питање о удаји одговара да је удаја за њу част о којој не сања . Касније , кад искуси први љубавни занос , каже како би волела да држи Ромеа уз себе као дете које држи везану птицу којом се игра . Ова изјава долази из ње као девојчице још несвесне дубине својих осећања . Наглашавањем њене незрелости се појачава моћ деловања љубави и приказује се како љубав од незрелог детета ствара зрело биће које је спремно да воли и буде вољено . Након што спознаје дубину својих осећања , Јулија бива ухваћена у ковитлац кобних околности и остаје без подршке . ( Костић : 1994 )
Да је лако освојити њено срце , показује још на балкону али се не каје због тога . По слободи тона и осећања , женски лик који Шекспир ствара је потпуно нов . Одиста , Монтеки лепи , одвише сам Занета тобом , па би могао Да мислиш да сам лаког држања . Ал ' веруј , племићу , бићу вернија
79