Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 76

Суштина поетике | часопис за књижевност Догађа се да Шекспир извргне руглу страст, али код њега љубав никад није грешна. Ромео и Јулија су симбол чистоте и невиности. Ни отац Лаврентије се, у име морала, не противи њиховој љубави. Схвата да су на страни морала и да њихова љубав треба да се успротиви клановима и мржњи која разара град. Лаврентијева жеља ће бити испуњена тек после смрти Ромеа и Јулије који се жртвују мислећи да је ово друго мртво. (Аврил: 2013) Све до велике прекретнице, до Тибалтове и Меркуцијеве смрти, ово дело је више лирска комедија него трагедија. Трагичан ток радње почиње у трећем чину. Судбина убрзава ток радње све немилосрднијим догађајима да би на крају довела до смрти младих љубавника. (Костић: 1994) Трагедију можемо поделити на пет фаза: 1. говори се о општој љубави, 2. прати се развој љубави Ромеа и Јулије и њихов договор о венчању, 3. испуњење љубави и велики преокрет, 4. привидна Јулијина смрт, 5. стварна смрт Ромеа и Јулије. Прва сцена првог чина представља узрок немогућој љубави Ромеа и Јулије. Свађа која је избила, изазвала је тучу која је прерасла у крвну освету, тачније свађа је била повод за покретање крвне освете између породица Капулет и Монтеки. Разлог крвне освете која је постала традиција је давно заборављен. Морала се пролити нечија крв како би традиција била испоштована. Нико није могао ни да наслути колика ће бити цена проливене крви. (Костић:1994) Шекспир има могућност избора кад говори о страсти и љубави. Може да бира иронију и бурлеску из Сна летње ноћи, или трагични лиризам Ромеа и Јулије. Он никад не упада у срцепарајућу романсу иако допушта себи да весело руши витешку традицију у Сну летње ноћи. Ромео и Јулија ће се волети без обзира на правила која FIN AMOR намеће. (Аврил: 2013) Кад смо код рушења традиције, треба истаћи 76