Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 61
Суштина поетике | часопис за књижевност
Сања Веселиновић | ПРЕПЛЕТИ
Знам реку
по којој сваког дана лије сунце
сунце које суши сузе
искапале из влакана свемира
у трену
кад сам зеницу твога ока љубила
додиром преплета чежње и слатког бола
облак нечујно промиче преко
мог погледа и гледа у реци уроне
мојих рађања и умирања
то је моја река по чијој ширини
опружена ходим и претурам преко главе
године пре тебе
то је моја река
познајем
сваки трен са тобом преживљен
већ некад изван себе
кад сједине се
маште са
присуством твог духа у себи
спокојно
река
може
да ме врати
натрулој
земљи
печат да утиснем својим
телом
срећна и сита
задовољена
вековна глад
за тобом растурала је нити
свемира у мом оку
то је моја река
шта ћеш ти
у њој
61