Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 58

Суштина поетике | часопис за књижевност
Јелена Глишић | ЧОВЈЕК БЕЗ СЈЕНКЕ
Човјече
Пустио си своју сјенку
Да оде
Пустио си је
Она ни главу није окренула
Ни претварала се није
Како јој је жао
Што се растајете
Узалуд сад небеским прoстранством
Тражиш сунце –
Сунце је отишло
Са твојом сјенком
Јер она
Она не може без
Сунца
И сад
Куд да иде човјек
Без сјенке
И без сунца
Без своје сјенке
И свог сунца
Не можеш се звати
Човјеком
⪤
58