Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 54

Суштина поетике | часопис за књижевност
Чујем одушевљење
И аплауз;
Чујем музику и смијех;
Чујем љубав и срећу...
Долазе по мене.
Играм валцер,
Који је требало
Играти с тобом.
Ох, лице моје познато,
Како си
Одједном ваздух постало?
Играм валцер,
Широм отворених очију
Обучена у бијело,
Љепше је на јави сањати...
Играм,
И не желим стати.
Срце моје распукло,
Зар никад да те саставим?
Играм валцер
И не желим престати,
Не желим овај ваздух
Из руку пустити.
⪤
Предраг М. Тојић | РАЈСКИ ЦВЕТ
У огњу живота у пламу жеља,
дође она, боговима дарована,
од њих отета мојом жељом,
мојом дрскошћу, мојом љубави.
54