Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 52

Суштина поетике | часопис за књижевност
Свуд су Поља смрти – Поља дарована
Високо се узнела до Светих Дечана...
Бол полегла у класју и житима –
Дашак ветра лелуја у очима
Душа поје слова љубве тиха
– Све су наше ране да их Љубав вида.
⪤
Миланка Кузмић | БРАНИМ ЉУБАВ
Када ставим своју уморну руку
на твој њежни длан,
то не значи да ми ослонац треба,
него тражим комадић љубави твоје,
мјесто да одморим своју душу
и сакријем своје снове.
Када сњежном мећавом завијем твоје срце,
то не значи да те не волим,
већ желим да сачувам твоју дивну љубав
за друге и за себе,
јер свијет је превише зао,
бранићу те и животом голим
да ти не узму и оно
што ти нико није дао.
И зато, ако некада зачујеш моје троме кораке
како одлазе блатњавим путем
у ноћи без сна,
ти не питај ништа,
јер ништа може постати све,
рећи ћу ти сама,
ја нестајем у беспућу живота,
браним те и од себе.
52