Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 50

Суштина поетике | часопис за књижевност
Поезија наших дана
Драгош Павић | МОНСУН НА ЈЕДРИМА
Талас је заљубљено загрлио ноге
И нагло одлазио у разиграну пену,
Вода се љескала на испраном жалу
Док се месечево срце дивило трену.
Пучина је нудила валове бескраја
А двоје деле срчане титраје
Крвоток пламса уз вреле додире
И игра игру за младе заљубљене.
Црвено сунце затекло зору,
Дан се пресвукао у нову одору
А тамо на жалу и хучноме мору
Остао тајновит ехо на извору
Дирнути љубав није хтео
Ни ветрић монсун са једрима
Оставио је плотски на бедрима
Трагове љубави које је даровао.
⪤
50