Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 44

Суштина поетике | часопис за књижевност
Натписи какви? сјајни, или прости?
Истинит натпис не буди нам срам:
„Овдека леже Соларића кости!
Народ љубивши, презрен бјеше сам.”
Кости јадовне, јесте л’ све на броју?
Није л’ вас хиштни повредио час?
Време разлаже непогоду своју,
Тридесет лета растурује нас.
Прођ’те се Србљи награђат’ покојне,
Глува за хвале црна земља јест,
У срцу љубов, не гомиле стројне,
Срушеном венцу излишна је чест.
Јошт многи служе свенародној срећи,
Тешкој у борби са невољом злом,
Служе и пиште оскудност носећи,
Подвигу жертва да подлегну свом.
Пруж’те им руку, жива алче уста,
Жив кад се труди нек за мезду зна,
Споменик мртвом награда је пуста,
Сујетна хвала нашег празног сна.
Даница бр. 2, Нови Сад, 1860.
44